Šoping tura za Beč preko Ludog popusta - dio četvrti


Nastavljam Kärntner Str.i dolazim do Peek & Cloppenburg. Tu je stvarno ogromna količina nabacane robe dobrog kvaliteta. Toliko je sve nagurano i pršti od stvari da liči na second shop. I stvarno se može naći skroz zanimljivih stvari, ali za neke od nas ipak preskupih.

Dalje niz ulicu je Steffl Department Store. E to je stvarno nešto. To je prodavnica iz mojih snova. Na donjem spratu je kozmetika i torbice. Raj. Prilazim tasterima parfema, uzimam papiriće i krećem u akciju. Koji parfem će izaći sa mnom u šetnju po Beču? Da se razumijemo, samo u obliku taster nanesenog na vrat J Jedan Diorov mi se baš dopada. Miriše na kolače od vanilije, na punč i na valcer. Da to je taj. Rasprsnula sam taster baš kako to rade na filmu i uletila u taj miris. Niko me nije ni pokušao zaustaviti. Idemo dalje. Na odjelu se nalaze stolovi za šminkanje sa brdom taster. Sjela sam za jedan i pogledala svoju umornu, promrzlu facu. Sad ću i to da sredim, pa ne možeš tako nastaviti da se po Beču šetaš. Našla sam idealan puder, maskaru koja košta 32e i ruž od 24e. Naravno, opet samo tastere. Ipak sam tip koji će radije dati za bečku šniclu pare nego za šminku. Jer od bečke ipak ima nekakve koristi, od šminke u mom slučaju slabe. Sjećam se kad nas je nastavnik njemačkog u gimnaziji slikao za pano i ja u šoku kako mi je slika ispala grozna, nagovaram ga da me slika ponovo. A on me gleda u čudu i kaže “ Šta se meni žališ pobogu, žali se mami i tati.“ Ali ova kvalitetna šminka  mi je totalno legla. Osjećala sam se kao da sam uradila nešto bitno.  Počela sam da se liftom penjem po spratovima. Zaustavile su me jimmy choo cipele. Zapomagale su probaj me, probaj me. Razmažene cipele, nisu mogle da shvate da sam stvarno u žurbi. I eto, popustila sam, uzela sam par cipela i fendi haljinu i otišla važno do kabine. Nabacila sam perje na sebe, e tako bih ja voljela da dočekam novu godinu. Uslikala sam se jednom, dvaput. Vratila u svoje stare krpe i na izlazu sam stvari predala stilizovanoj prodavačici uz objašnjenje da mi se to ništa ne sviđa. Te dvije stvari su bile kao dvije moje plate i regres i bonus. Šta zapravo garderoba govori o nama? Zašto se osjećamo tako dobro u novoj stvari? Bilo bi lijepo za te nekakve posebne događaje tipa 10, 20, 30, 40, 50 godina mature iznajmiti nekakvu prada haljinu i nekakve napucane cipele. I svi bi mislili, super, vidiš nju kako je uspjela. Jer realno ne možeš obući neku super tabelu što si napravio. I onda ti to poslije upotrebe vratiš. Mislim, šta će ti takvo nešto u ormaru. Za moj posao farke i košulja su visoka moda. I radni mantil kad silazim među uređaje. Nekakva fensi stvar bi u mom ormaru samo crkavala od dosade. A haljine trebaju da žive, da se nose. Da, zato mislim da je to za iznajmljivanje super ideja. I kao što rekoh, vratila sam stvari i ušla u lift koji je umjesto dole krenuo gore i skontala sam da je tu na vrhu restoran SKY sa fenomenalnim pogledom na Stefansdom i na krovove Beča. Stajala sam naslonjena na staklo i slikala krovove. Koliko god planiraš nekakav put i šta sve treba da vidiš, uvijek su najljepše stvari na koje naletiš neočekivano. Kao ovaj pogled. Ili nekakav mali pasaž pun ručno rađenih novogodišnjih ukrasa. Ušla sam ponovo u lift i ovaj put ipak krenula u prizemlje.

Izašla sam iz radnje i skontala da sam dehidrirala, dobro bi mi došao topli punč. Ispred mene se pojavio Stefansdom. Ogromna gotska katedrala stvarno dominira prelijepim trgom. I još je posvećena Sv. Stefanu. To me podsjeti na referendum o Danu Republike i o tome da još ne znam da li je to na kraju radni ili neradni dan. Misterija. Mislim, dobro te je Gavrilo, kreni dalje.

Zastala sam na ulazu u Graben ulicu. Zaista je fascinantna. Prelijepo je okićena. Na moju žalost još se osvjetljenje nije upalilo, ali ne idem iz grada dok ne vidim upaljene svjećice u Graben ulici. Zbog tog sam i došla u Beč. Preko puta Zare je kiosk sa Weisswurst ili ti bijelim kobasicama. Krećem prema njima, kao da me tetka gura, uzmi da jedeš nemoj biti gladna. Jadna, uvijek se bojala da neko ne bude gladan. Ali neću kobasice, uzimam punč. I jedva skontavam zašto on traži od mene 6e kad je punč 3e. A ha. To je polog za šolju i kad je vratim, dobiću svojih 3e nazad. Pa nisam valjda luda da mu maznem šolju od 3e, To bi bila najskuplja šolja u mojoj kolekciji. Punč krijepi dušu i tijelo, osjećam da mi se rumenilo vraća u obraze i krv u nožne prste i krećem dalje.


Nastaviće se, samo da tetki dam lijek .....